Javni čas:

O čemu govore mesta sećanja kojih nema – Antiratni otpor tokom devedesetih u Beogradu

Centar za primenjenu istoriju u subotu, 3. novembra 2018, organizuje dvočasovno vođenje kroz uži centar Beograda tokom kojeg ćemo obići neke od ključnih lokacija antiratnog otpora tokom devedesetih godina u javnom prostoru, prvenstveno onog koji je okarakterisao prvu polovinu te decenije.

Iako bi prejako delovala formulacija da ne postoji sećanje na otpor ratu(-ovima) tokom 90-ih, ona svakako stoji kada je u pitanju javno i zvanično sećanje u Srbiji. Sećanje na različite antiratne akcije i inicijative koje su postojale u tom periodu danas opstaje uglavnom samo na nivou ličnog sećanja njihovih učesnika i učesnica ili (mada i to ne uvek) uskih aktivističkih grupa kao dela njihove aktivističke istorije. Deo odgovora na pitanje kako je moguće da je Miloševićev ratni režim opstao tako dugo uprkos svojim poraznim posledicama moguće je pronaći i u njegovoj sposobnosti razaranja alternativa u čemu je rat bio vitalni činilac. Ovo vođenje biće posvećeno podsećanju na jednu takvu alternativu: na istoriju otpora ratu u Beogradu tokom 90-ih, njegove mogućnosti i ograničenja, načine na koje je on korespondirao sa širim društveno-istorijskim kontekstom; ali i razgovoru o tome šta nam govore mesta sećanja na taj otpor koja danas ne postoje u javnom i političkom sećanju Srbije.

Vođenje počinje u 11 časova ispred Studentskog kulturnog centra (Kralja Milana br. 48), nastavljamo do Terazijske česme, Trga Republike i pozorišta “Duško Radović”, a završava se u Pionirskom parku kod Narodne skupštine Srbije.

Šetnju će voditi Marijana Stojčić, saradnica Centra za primenjenu istoriju.

 

 

Javno vođenje “O čemu govore mesta sećanja kojih nema – Antiratni otpor tokom devedesetih u Beogradu” deo je stalnog programa javnih časova Centra za primenjenu istoriju, o istoriji te decenije – “Potisnuta sećanja”. Cilj ovog programa je podsticanje dijaloga u javnom prostoru o društvenim procesima i događajima iz prošlosti koji oblikuju sadašnjicu, kao i promišljanje funkcija sećanja i zaboravljanja u kontekstu vrednosti na kojima se danas gradi društvo u Srbiji. Polazeći od toga da različita predstavljanja prošlosti kroz odabir onoga što će biti prikazano i/ili naglašeno i izostavljanje nečeg drugog u izvesnom smislu stvaraju različite verzije istih događaja, na javnim vođenjima ćemo razgovarati o tome šta je ono što se u Srbiji potiskuje ili smatra nepoželjnim u javnom i zvaničnom sećanju. Koristeći metodologiju “javne istorije” i “istorije izvan učionice”, koja podrazumeva približavanje istorijskih činjenica i oglašavanje istorije u javnosti, Centar za primenjenu istoriju bira marginalizovana, nedovoljno istražena i skrajnuta istorijska zbivanja i pokušava da razvije dijalog o temama važnim za naše društvo, podstičući javno suočavanje s prošlošću. U okviru programa “Potisnuta sećanja” o istoriji 90-ih kroz javna vođenja na istorijske lokacije koje kao mesta sećanja svedoče o zbivanjima vezanim za raspad Jugoslavije i sukobe tokom te decnije, CPI je do sada organizovao javni čas o zločinima nad civilima na Kosovu 1999. godine i javno vođenje do baze SAJ MUP RS u Batajnici gde su bile masovne grobnice ubijenih albanskih civila sa Kosova, i javno vođenje kroz beogradska mesta sećanja na sukobe 90ih.