Centar za primenjenu istoriju organizovao je u Beogradu obrazovni modul o kulturi sećanja – „Mapiranje mesta sećanja u gradovima u Srbiji“, za organizacije civilnog društva i aktiviste/kinje iz Pančeva, Zrenjanina, Zaječara, Kruševca, Beograda, Novog Sada i Leskovca.

Tokom 3 dana trajanja programa (29/30. novembar – 1. decembar 2019), učesnice/i su imali priliku da se upoznaju sa teorijom i praksom kulture sećanja, kako u Srbiji, tako i u drugim post-konfliktnim društvima, sa posebnim fokusom na naučene lekcije iz iskustva drugih. Teme koje su bile pokrivene ovim modulom ticale su se kulture i politika sećanja, društvenih funkcija sećanja i zaboravljanja, uloge sećanja u konstrukcijama kolektivnog identiteta (posebno nacionalnog), narativa, konstruktivnih i destruktivnih modela odnosa prema prošlosti, politika i praksi memorijalizacije sa fokusom na Srbiju i zemlje regiona i slično. Učesnici/e  su podsticani ne samo na kritičko promišljanje postojećih praksi memorijalizacije, već i na traganje i definisanje novih, alternativnih pristupa.

Program modula se sastojao od predavanja istoričara Michaela Antolovića o istorijskom pamćenju i javnoj istoriji; istoričara Milovana Pisarrija i sociološkinje Marijane Stojčić o procesu suočavanja s prošlošću u Italiji i Nemačkoj; istoričarke Marijane Tome o tranzicionoj pravdi i suočavanju s prošlošću u Srbiji; Marijane Stojčić o politikama sećanja, i obrazovne radionice antropološkinje Tamare Šmidling – Mesta sećanja kojih nema – O čemu se ćuti u našem društvu i lokalnoj sredini?
U narednom periodu učesnici/e će mapirati obeležena i neobeležena mesta sećanja u lokalnim sredinama, a svi rezultati mapiranja će biti predstavljeni u Beogradu u martu 2020.

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, a deo je programa CPI u okviru kojeg će tim CPI zajedno sa lokalnim partnerima mapirati mesta sećanja u Srbiji koja svedoče o ’90im godinama.