Program Festivala javne istorije

Festival otvara izložba fotografija autora Nedžada Horozovića, nastalih kao deo trogodišnjeg istraživanja CPI-a o obeleženim i neobeleženim mestima sećanja u 15 lokalnih zajednica u Srbiji. Istraživanja - kao i fotografije – predstavljaju pamćenje i zaboravljanje prošlosti u ovim zajednicama, posebno one koja se odnosi na socijalistički i period devedesetih. Koji događaji i ličnosti su deo ovog sećanja, kako se pamte? Šta i ko je prepušten zaboravu i zbog čega?

 


Program nastavljamo javnim vođenjem „Borbe na Košarama kao mesto sećanja i proizvodnje herojskog mita?“  Kroz razgovor o spomenicima kao jednom od vidova materijalizacije zvaničnih politika, tokom ovog vođenja otvorićemo pitanja koje slike prošlosti se putem državnih politika sećanja promovišu kao poželjne, koja je funkcija takvih interpretacija prošlosti, šta je iz njih izostavljeno i šta nam to govori od današnjici.

 


"Neizvesna prošlost, sve neizvesnija budućnost? Društvena polarizacija i savremene političke borbe" je razgovor u kome se bavimo sve jačem uticaju desnih, konzervativnih politika u različitim društvenim sferama: od pokušaja potpunog ukidanja radnih prava, preko kontrole nad seksualnim i reproduktivnim zdravljem žena, do pokušaja da se u potpunosti izbriše različitost u javnom prostoru. Na koji način se prošlost koristi u političkoj legitimizaciji ovih politika u Srbiji i regionu? Zbog čega je kreiranje antagonizma između „naroda” i „elite” moćno mobilizacijsko sredstvo desnih politika?  

 


Nepristajanje na zaborav i tišinu

 


Javno vođenje "Pravo na dom - Sto godina borbe za krov nad glavom u Beogradu"  kroz uži centar Beograda, podseća na borbe za pravo na krov nad glavom tokom postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Kroz turu po donjem Dorćolu gde još uvek postoje kuće tipične za taj period, otvorićemo različita pitanja koje se tiču politika stanovanja. Ko su bili ključni akteri koji su se borili za bolje stambene uslove? Koje političke stranke su podržavale državnu intervenciju u stanovanje, a koje su bile protiv? Kako je stanovništvo živelo i koliko su takve mere pomogle? Kako su žene živele i na koji način su one učestvovale u borbi za poboljšanje stambenih uslova? Šta danas možemo da naučimo iz borbe koja se tada vodila i čemu možemo danas da se nadamo?

 


Takođe u subotu, možete nam se pridružiti na projekciji dokumentarnog filma Isidore Pekić „Generacije Borova – 30 godina kasnije“ koji predstavlja fabriku „Borovo” u Borovom naselju, te njen značaj za stanovništvo Vukovara i okoline.  Nakon projekcije, razgovaramo o ekonomskoj tranziciji tokom devedesetih i njenim posledicama po radna prava i javno dobro u sadašnjosti. Dok se ratna dekada devedesetih s puno razloga, najviše vezuje za ogromna ljudska stradanja i velika materijalna razaranja, tema koja je daleko manje osvetljena je pitanje ogromne redistribucije društvenog bogatstva u kome se ono u ovom periodu slilo u džepove malog broja ljudi bliskih režimu/ima. 


U nedelju, 23. juna, možete nam se pridružiti na interaktivnoj radionici „Svakodnevnica u Beogradu devedesetih.“ Otkrijte - ili se prisetite - kako je izgledao život u Beogradu tokom prve polovine devedesetih. Kako je izgledala svakodnevna borba za održavanje puke egzistencije? Šta je podrazumevao svakodnevni život pod „ničim izazvanim“ sankcijama? Koje su strategije preživljavanja osmišljene u tom periodu? Ponesite sa sobom svoju „arhivu” iz ovog perioda: fotografije, novine, predmete, video snimke, koje će nam pomoći da zajedno kreiramo mapu važnih mesta, pojmova, fenomena vezanih za ovu temu i ovaj period. 

 


Radionica je otvorena za sve zainteresovane, bez obzira na uzrast!

 

Festival zatvaramo predstavljanjem knjige „Kartografija otpora: Zagreb 1941.-1945.” u izdanju Fondacije Roza Luksemburg – Regionalne kancelarije za jugoistočnu Evropu. Kroz devet priloga koji se bave njegovim različitim aspektima, knjiga tematizira antifašistički otpor u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata.  

 

Program festivala možete pronaći ovde
 

Festival javne istorije se realizuje uz podršku The National Endowment for Democracy (NED) i Fondacije Hajnrih Bel.