Sećanje na otpor. Sećanje kao otpor. Tema je ovogodišnjeg Festivala javne istorije.

U prostorijama „Miljenko Dereta“ juče je otvoren Festival izložbom fotografija iz devet gradova, devet tematskih celina koje prikazuju obeležena i neobeležena mesta sećanja na događaje iz devedesetih. Na fotografijama se nalaze mesta sećanja u Kruševcu, Zrenjaninu, Prijepolju, Kraljevu, Vranju, Užicu, Priboju, Rumi i Smederevu.  

Slobodanka Dekić, iz Centra za primenjenu istoriju, objasnila je da su se istraživanja bavila načinom na koje se lokalne zajednice u Srbiji sećaju prošlosti prvenstveno devedesetih, te su želeli da mapiraju neka obeležena i neobeležena mesta sećanja.  „U većini gradova, iz perioda devedesetih pamti se NATO bombardovanje i njegove žrtve. Međutim, neki drugi događaji, posebno oni koji nisu u skladu sa dominantnim herojskim narativom o "otadžbinskim ratovima", se prećutkuju i prepuštaju zaboravu", navodi ona. 

Jedan od gradova koji je predstavljen na izložbi je i Zrenjanin. Na jednoj od izloženih fotografija, predstavljene su barake u selu Stajićevo, u kojima je bio logor civile i vojne zarobljenike hrvatske nacionalnosti. "Ukoliko ne znate da je takav logor postojao, ne znate ni šta zapravo, Stajićevo predstavlja", rekla je Dekić.  

 
Spomenici imaju sve kraći rok trajanja

Na otvaranju izložbe obratio se i autor fotografija Nedžad Horozović i izdvojio dve upečatljive stvari, koje vrede za sve sredine u kojima je fotografisao. Prva je ta da spomenici koji su nastali u vreme SFRJ, u tom kontekstu, sa tim tumačenjem istorije jesu dobrano istisnuti iz javnog prosotra, što fizički što na neki drugi način. Drugo, ljudi koji žive u ovim gradovima često nisu znali za spomenike koje je fotografisao. 

 
„Neke spomenike zovu drugačijim imenom, ne pamte zvanične nazive. A neki su ogorčeni što stvari nisu ostavljene iz perioda od pre devedesetih”, naveo je Horozović. Dodao je i da je kao dete mislio da kada se jednom podigne spomenik to je večno. 

„Međutim, sada sam sve više ubeđen da ti spomenici imaju sve manji i manji rok trajanja, da se njima funkcija brzo menja”, zaključio je Horozović. 

Na otvaranju festivala bilo je i mladih ljudi, a jedna od njih je Teodora Jovanović koja je rekla da su utisci sjajni, ponajviše zbog otkrivanja nekih novih stvari. „Na primer najpotresnija mi je bila spomen ploča o otmici u Štrpcima“, navela je Jovanović. Dodala je da bi mladi trebalo više da obrate pažnju na događaje poput ovog, na izvore koji su kompetentni kako bi više saznali. 

Autorka: Milica Srejić

Fotografija: Milena Arsenić Petrović