Srbija je zemlja sa mnoštvom problema u suočavanju sa svojom prošlošću. Izvrtanje istorijskih činjenica i prekrajanje njihovog značenja su deo svakodnevice. 

Po pitanju rata na Kosovu, posebno se izdvaja bitka na Košarama kao jedna od ključnih “pobeda” srpskih strana kojom je zaustavljena kopnena invazija NATO snaga na Srbiju. Međutim, kako je predavačica Marijana Stojčić iz Centra za primenjenu istoriju istakla, ovakva postavka, odnosno ovakav odnos prema bici na Košarama počinje da se plasira u javnom dijalogu od 2014. godine i intenzivira se od 2016. godine. 

Drugim rečima, kreiranje mitologije oko ovog događaja može se lako pripisati vladajućim strukturama u zemlji koje su 2016. godine osvojile većinu u svim lokalnim samoupravama u državi. Naime, postavlja se pitanje ko u ovome ima interes?

Odgovor je svakako vladajuća elita koja kroz plasiranje nacionalističkog sadržaja preusmerava pažnju javnosti na događaje iz devedesetih, praveći od njih aktuelna pitanja nacionalne bezbednosti. Na ovaj način se odvraća javnost od bavljenja lokalnim komunalnim pitanjima i pitanjima poput obrazovanja ili zdravstva, istakla je Marijana Stojčić, istraživačica Centra za primenjenu istoriju. 

Stojčić je predstavila rezultate istraživanja medijskog diskursa o bitki na Košarama, koje ukazuje na fabrikovanje mit o Kosarama. Sve do 2016. godine, ovaj događaj nije imao veću medijsku pažnju; no, to se menja od 2016. godine, kada je objavljeno više desetine medijskih sadržaja na ovu temu, sa tendencijom rasta do danas. 

Način na koji su Košare predstavljene u medijima je takođe zanimljiv, jer značajno odudara od realnosti i stvarnih okolnosti u kojima se ovaj tragičan događaj desio. Svi racionalni elementi u sagledavanju bitke su stavljeni sa strane: loša procena srpskog vojnog vrha da uđe u borbu, žrtvujući 108 mladića, da bi se zaustavila kopnena invazije NATO snaga koja nije ni bila planirana.  

"Da bi se od nečega kreirao mit neophodno je dati polovičan kontekst", navodi Stojčić. 

Na isti način, kao što izostavljanje konteksta pomaže kreiranju mita, tako i ne izostavljanje nacionalističkih, desničarskih, populističkih i fašističkih narativa potpomaže procesu. 

"Takvi narativi u kontekstu “mitološkog” su najčešće u funkciji kreiranja osećaja ugroženosti nacije u stanovništvu, koji dodatno raspiruje mržnju prema drugima i na kraju opravdava nasilje nad njima", rekla je Stojčić. 

Autor: Vladimir Aradi Huba

Fotografije: Milena Arsenić Petrović